28/09/2024
Svako može da bude žrtva
U toku 2023. godine, najveći broj otkrivenih slučajeva trgovine ljudima odvijao se u Srbiji, a žrtve su državljani Republike Srbije.Najveći procenat žrtava trgovine ljudima među odraslima su osobe koje nisu u braku, niti u vanbračnoj zajednici i čiji su odnosi sa članovima porodice disfunkcionalni. Ove osobe su posebno ranjive zbog toga što su socijalno izolovane i nemaju podršku okoline. velika većina identifikovanih žrtava su osobe bez nepokretnosti, bez zaposlenja i bilo kakvih redovnih prihoda, najčešće sa stečenim samo osnovnim obrazovanjem.
Broj prijava na sumnju na trgovinu ljudima je značajno povećan u 2023. godini u odnosu na prethodne. U 2020. smo dobili 130 prijava, 2021. godine smo imali 127 prijava, u 2022. 138, a u 2023. godini čak 168 prijava
Od 168 prijava dobijenih u 2023. godine, identifikovano je 57 žrtava trgovine ljudima (9 je identifikovano na osnovu prijava iz prethodne godine). Odbačena je 31 prijava, obustavljeno je 10 postupaka identifikacije, za 19 osoba nije procenjeno da se radi o žrtvama trgovine ljudima, a za 51 osobu se postupak identifikacije nastavlja i u 2024. godini.
Može se napraviti i razlika u odnosu na kvalitet prijava, odnosno na ishod postupka. Najveći broj žrtava je identifikovan na osnovu prijava iz sistema policije. Kada analiziramo njihove prijave, videćemo da je u 51,5% slučajeva ishod bio da je osoba identifikovana kao žrtva trgovine ljudima, da je 29% slučajev postupak u toku, a da je u ostatku slučajeva prijava odbačena, identifikacije prekinuta ili osoba nije identifikovana kao žrtva trgovine ljudima.
Najveći broj prijava dolazi iz Beograda, Novog Sada, Niša i Subotice.
Formalno je identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 43,5% u odnosu na 2021. Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72% što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja.
U Srbiji godišnje bude prijavljeno oko 1.500 nestanaka dece, a u najvećem broju slučajeva reč je o bežanju od kuće, na drugom mestu su roditeljske otmice, a u malom procentu slučajeva radi se o kriminalnim otmicama, podaci su nevladinih organizacija koje se bave borbom protiv trgovine ljudima i nestalom decom.
